Intervju: Ivee (SRB)

Ivee, kako si se snašla u muškom svijetu elektronske muzike. Kako si se probila, da li je bilo teško i šta je bila prekretnica u tvom uspjehu?Privid je da je lako. Iako možda deluje da je bilo preko noći trajalo je godinama. Od momenta od kad sam počela da se bavim produkcijom i da je šaljem izdavačima, sve je polazilo od predrasude –  prosto momci su skloni da u startu imaju gard prema devojkama u „techno world-u“ . To ipak nije bez razloga, ima devojaka koje ostvare karijeru bez pokrića, bez stvaralačkih kvaliteta i istinskog rada.(osim bob job-a mozda hahaha) U početku su sve te stvari bolele, spoticale me, nekada mi oduzimale energiju. Danas, mi upravo daju snagu i svemu tome sam zahvalna, od uljuljkivanja zaista mislim da ne bih imala nista. Najbitnija stvar i jedina potvrda koja mi je potrebna je momenat kada stanem na stage, tu nestaju predrasude a jezici se vezuju.

Počela si sa produkciom psy tranca… Koji umjetnici su najviše utjecali na tvoj rad?
Naravno Astral Pojection koji su bili tada mama i tata…hehe Njihov prvi album imao je neviđen senzibilitet. Zatim Delta, onda Miranda mi je bila jako zanimljiva kao žena, dobre trake su je pratile. Slušala sam i producirala i druge stilove, Trance je bio prva ljubav, išla sam aktivno na Trance Serbia i Tranceplant party-e, koji su živeli između '99 i '03. Ona osećanja koja mi je budila tadašnja muzika i sve što ju je pratilo, pretočila sam u svoj zvuk. Počela sam sa fruity loops-om, acidom, klik zvucima, tragala sam…da bih eto danas uobličila i uokvirila svoje znanje toliko da mogu da izrazim sve ono što želim. Nisam pošteđena činjenice da se kao devojka nešto slabije snalazim  sa softwerom i hardwerom- trudim se da probudim gika u sebi i polazi mi dovoljno za rukom

Sprema li se kakvo izdanje?
Već je dve godine kako sam potpisala za Inflicted, label Sven Wittekind-a, ali ono se još uvek nije pojavilo na tržištu. To ide jako sporo jer je tržište u ozbiljnoj krizi zbog digitalnih izdanja, imam izbor da izdam digitalno, ili da idem na vinil i CD, ali još uvek ostajem pri vinilu i CD-u.

Dakle, digitalna izdanja ti ne leže?
Ne, još uvek ne. Imam dva digitalna izdanja za sada, od toga za jedno nisam ni znala. Izbegavam digitalna izdanja još uvek, zato što činjenica da je ta muzika masovno dostupna za nekoliko centi ili jedan euro mi uopšte nije imponujuća. Vrlo mi je bitno da moju muziku kupuju ljudi koji je zaista osećaju i vole i da to ostaje u nekim užim krugovima ali kvalitetnijim.

Da li ima neka želja, neki cilj – nastup negdje, sa nekim? Ili ideš korak po korak pa zavisno kako završi?
Idem prilično stihijski. Pustila sam se pa gde me prilika odvede.. Hard techno ostaje uz mene ali želim da evoluiram dalje i nađem više vremena za druge stilove. Zanima me dramska muzika, gde mogu da unesem više emocija. Kombinacija slike i zvuka mi je impresivna i vrlo ozbiljan zadatak. Pored toga bih volela da radim sa nekim drum and bass-e umetnicima, jer su oni svakako kraljevi produkcije. Pojava Burial-a je dosta uticala na mene i na posmatranje muzičke forme, takođe poslednji album Radiohead-a je dokazao da pravila ne postoje-barem ne u muzici.

Vidjela si arenu Doma Mladih, pa zanima me gdje si zadnje nastupala, i da li možeš da uporediš tu evropsku scenu gdje se krećeš sa ovim što si vidjela ovdje?
U Portugalu pre sedam dana, i posle eto npr tog partija zaključak je da je Balkan divan i da su najbolje žurke ovde, da su ovde ljudi muzički obrazovani i najbolja publika. One priče: Nemačka, Engleska, Francuska ludilo, ma to ne postoji. Zapadnu publiku je teško animirati, zainteresovati, prezasićeni su, umorni ili nešto drugo, nije prijatan osećaj naći se ponekad pred njima. Mnoge bookinge zbog toga i odbijam, zato što čim procenim da je upravo takvog tipa žurka ne interesuje me previše. Španija, Italija, Slovenija – to su zemlje gde mi se uskovitla krv kada krenem. To je jako slično ovome ovde u Sarajevu što osećam. Razmena energije između mene i slušalaca je prava.
Vaš Dom Mladih je sređen neverovatno, i ovaj backstage je sjajan. Uopšte cela organizacija je profesionalna i to je ono što fali mnogim promoterima u svetu. Moje dosadašnje iskustvo mi govori da su balkanski promoteri odlični, stvarno vode računa. Osećaj sigurnosti i profesinalnost organizatora su recept za odličan party! To negde može da se oseti od sletanja na aerodrom..šta me dalje čeka.

A danas u Sarajevu je odmah bilo jasno- Killer Party!
Kako sam mogla da shvatim, ti si više ljubitelj nekih manjih, mračnijih mjesta i ambijenata gdje je publika bliža tebi, a ti nisi negdje daleko, na visokom stage-u i praktično se ne vidis.. Jeste. Sam osećaj blizine sa publikom, i da sam tu negde na par metara od njih, i da mogu da im pružim i ruku i da čujem šta mi kažu mnogo mi više znači nego neka sterilna atmosfera u kojoj sam ja tu na nekom tronu, dvadeset metara iznad njih, i gde vidim samo obrise, to mi nije to, u pravu si, više me radi ta intimna klubska atmosfera. Open Air mi je jedino zaista ostvario pravi efekat na Exitu, zato što Exit inače ima tu intimnu atmosferu, i možda zato što sam u svojoj zemlji svirala.
Drugi Open Air festivali na kojim sam nastupala uglavnom odaju utisak da je publika sluđena i tu su zbog mnogo razloga i ne samo zbog muzike. Volim kad dođem u klub i znam da su oni svi tu ispred mene zapravo da bi čuli ono što ja imam da izvedem.

Ovo je tvoj drugi nastup u Bosni i Hercegovini. Gdje si prvo nastupala i kakvi su utisci?
U Banja Luci sam bila prvi put, bilo je na tvrđavi i bilo je zanimljivo. Žurka je imala čudan koncept, počela je jako rano, u 10 uvečer i završila se u 2 ujutru. Bilo je prekrcato ljudi. Tad sam prvi put radila u Bosni. Iskreno, prvo sam došla malo sa strahom jer nikad nisam bila u Bosni pre toga, i nisam znala gde tačno idem, sa promoterima sam se prvi put sretala. Evo sad sam ponovo tu kod njih i osećam se super. Tada mi je vec bilo jasno da je na žurkama veome živo, i moram priznati mnogo življe nego u Srbiji. Srbija je imala vrhunac hard scene između 2003-05. godine, i posle toga se sve već stišalo i sad odlazi u neke druge pravce, electro, house, taj new style koji se pojavljuje, i tako.

Nastupaš isključivo kao live act, zašto ne Dj-ing i pojasni nam razlike..
Da, samo live act. Osećaj da kupujem emocije publike tuđom muzikom mi se nikada nije dopadao, zato se i ne bavim DJ-ingom.
Live act ne pruža toliko slobode ali mi pruža pravo da stanem iza svakog zvuka jer znam da je izašao iz mog studija, iz mog srca i da apsolutno svaki zvuk ima veze samo sa mojim radom. Ljudima često nije jasna razlika šta je DJ a šta Live act. Iskoristiću priliku da pojasnim.
Dakle, Dj kupuje (nabavlja) muziku raznih producenata, i nju pušta tokom svog nastupa. Neki dj-i se naravno bave i produkcijom pa svoj nastup upotpune i svojom muzikom. Ipak u 99% slučajeva set-ovi dj-eva se sastoje od muzike drugih ljudi. Live act je upravo suprotno od ovoga, on se sastoji od 100% autorskog rada, i samim tim je cenjena publika večeras mogla da sluša samo moju muziku.
To je ono u čemu uživam i pri čemu ostajem!
Loud&Livee !

Intervju radila:
Aida Salketić (Symbiosis)